- Koloseum
Drevni Flavijev amfiteatar, sagradili su imperatori Flavijevaca 70. na poklon rimskom narodu. Najveće rimsko pozorište ikada izgrađeno, bilo je dizajnirano da primi preko 50.000 ljudi i bilo je domaćin gladijatorskih igara, predstava, pa čak i javnih pogubljenja.
Kupite karte za preskakanje reda da biste izbegli duge redove pred vratima. Takođe se možete pridružiti obilascima sa vodičem koji omogućavaju poseban pristup zabranjenim područjima. Dok ste ovde, možda biste želeli da posetite i susedno brdo Palatin i Rimski forum.
Kartu za Koloseum rezervišite ovde.
- Panteon
Panteon ili Hram svih bogova je rimski hram izgrađen za vreme vladavine cara Hadrijana. To je jedna od najbolje očuvanih starorimskih građevina, dobrim delom zato što je tokom svoje istorije bila u stalnoj upotrebi. Od 7. veka je katolička crkva posvećena sv. Mariji Mučenici (lat. Sancta Maria ad Martires), ali se nezvanično zove Santa Maria Rotonda.
Gotovo dve hiljade godina nakon što je izgrađena Panteonova kupola još uvek je najveća kupola od nearmiranog betona na svetu.
Kupi kartu za Panteon ovde.
- Fontana di Trevi
Fontana di Trevi (ital. Fontana di Trevi) je jedna od najpoznatijih skulptura iz perioda baroka u Rimu. Ime je dobila po rionu Trevi. Visoka je 25.9 metara i široka 19.8 metara.
Arhitekta fontane je bio Nikola Salvi.
Rimski forum
Rimski forum (lat. Forum Romanum) je bio središte političkog, pravnog, privrednog, kulturnog i religioznog života drevnog Rima. Pod forumom se podrazumevaju sve zgrade, spomenici i ostaci drevnih ruševina. U vreme Rima, Forum je bio urbano mesto. Prvobitno, na mestu rimskog foruma je bila močvarna dolina pored brežuljka Palatin, u kojoj su latinski naseljenici zakopavali svoje mrtve. Tek se negde oko VI veka p. n. e. pošto je močvara isušena, dolina počela naseljavati.
U vreme cara Avgusta Oktavijana, Forum je dobio svoj sjaj i lepotu, popločan je mramorom i preuređen. Za vreme vladavine rimskih careva posle Avgusta, Forum je služio za religiozne obrede a manje u političke svrhe, pa je vremenom pao u zaborav. U vreme kasne Rimske republike, Forum je postao mali, pa su svi vladari posle Cezara, koji je takođe izgradio svoj Forum Julijum, počeli graditi svoje forume i hramove.
Tek krajem 18. veka izvršena su prva arheološka iskopavanja na mestu Forum Romanuma.
Kartu za Rimski forum kupite ovde.
- Trg Navona
Trg Navona (ital.: Piazza Navona) je barokni gradski trg u Rimu, dizajnirao ga je Bernini tako da je zadržao oblik starorimskog hipodroma koji se nalazio na tom mestu.Trg je nastao na prostoru gde se u starom Rimu nalazio Domicijanov stadion, koji je 85. godine sagradio car Domicijan, obnovio car Aleksandar Sever (222 – 235). Taj stadion je bio dugačak 276 metara i širok 54 metra i mogao je da primi 30.000 gledalaca.
Stari Rimljani su dolazili na stadion da gledaju agone (latinski: igre), zbog čega su nazvali stadion Circus Agonalis (a ne zvanično Domicijan stadion). Pretpostavlja se da je vremenom agona došla do navone, a kasnije i do današnjeg naziva trga navona.
Vatikan
- Kastel Sant Anđelo
Kastel Sant Anđelo ili Hadrijanov mauzolej (ital. Castel Sant’Angelo, Mausoleo di Adriano) je spomenik u Rimu na desnoj obali Tibra. Nalazi se u blizini Vatikana i sa njime je povezan utvrđenim hodnikom. Kastel je više puta arhitektonski izmenjen u doba srednjeg veka i renesanse.
Mauzolej je izgrađen u godinama 130-139. nove ere. Izgradio ga je arhitekta Demetrijano kao grobnicu cara Hadrijana i njegove porodice. U njemu su sahranjeni car Hadrijan, njegova žena Vibija Sabina, car Antonin Pije, njegova žena Faustina i troje njihove dece, Lucije Elije, car Komod, car Marko Aurelije i njegovo troje dece, car Septimije Sever, njegova žena Julija Domna i njihova deca, carevi Geta i Karakala.
Kasnije je tvrđava dobila ime Arhanđela Mihaila, što se povezuje sa zahvalnošću za kraj epidemije kuge, ali nije izvesno kada se to dogodilo. Pape su kasnije koristile Kastel Sant Anđelo kao rezidenciju, tvrđavu i zatvor. Od 1906. kastel je muzej.
Kupit kartu za Katel Sant Anđelo ovde.
- Bazilika Svetog Petra (lat. Basilica Sancti Petri, ital. Basilica di San Pietro) je glavna zgrada Vatikana koja se nalazi na desnoj obali reke Tibar. Najvažnije je religiozno zdanje katolicizma, kako po veličini (220 metra dugačka i 136,6 metara visoka), tako i po značaju. Bazilika Svetog Petra nije katedrala već je papina crkva u kojoj se održavaju najvažnije ceremonijalne liturgije.
U samoj unutrašnjosti bazilike sahranjen je Sveti apostol Petar, prvi papa, prema istraživanjima arheologa i epigrafiste Margarite Gvarduči (ital. Margherita Guarducci) obavljenim 1965. godine.
- Sikstinska kapela
Sikstinska kapela (ital. Cappella Sistina) je najpoznatija kapela u Apostolskoj palati, zvaničnoj rezidenciji papa u Vatikanu.
Čuvena je po svojoj arhitekturi i fresko dekoraciji koju su radili najveći majstori renesanse: Mikelanđelo, Rafael, Bernini i Botičeli. Pod patronatom pape Julija II, Mikelanđelo je od 1508. do 1512. oslikao 1100 m² tavanice Sikstinske kapele. Danas se ona smatra Mikelanđelovim najznačajnijim slikarskim dostignućem.
Kapela je dobila ime po papi Sikstu IV, koji je restaurirao staru Veliku kapelu između 1477. i 1480. Tokom ove restauracije Pjetro Peruđino, Sandro Botičeli i Domeniko Girlandajo su naslikali niz fresaka koje opisuju Mojsijev i Hristov život.
Drugo značenje je zbor od 32 pevača crkve sv. Petra u Rimu (na italijanskom: Il Collegio dei Capelloni Cantori della Cappella Pontificia) koji peva pri papinom bogosluženju. Razvio se iz Schole cantorum pape Grgura Velikog u 6. veku, a u današnjem ga je obliku uredio papa Siksto IV. (druga polovina 15. veka). Naziv je dobio upravo po Sikstinskoj kapeli sagrađenoj za njegovog pontifikata.
Kupi kartu za Vatikasnki muzej ovde. (U muzeju se nalazi Sikstinska kapela)
- Vatikanski muzej
Vatikanski muzeji (ital. Musei Vaticani; lat. Musea Vaticana) su galerije i kompleti umetničkih dela u vlasništvu Rimokatoličke crkve dostupni javnosti u samom vatikanskom gradu. Muzeji prikazuju radove iz ogromne kolekcije izgrađene od strane papa tokom vekova, uključujući neke od najpoznatijih klasičnih skulptura i najvažnijih remek dela renesansne umetnosti u svetu. Muzeji sadrže oko 70.000 dela, od kojih je 20.000 izloženo, i trenutno zapošljavaju 640 ljudi koji rade u 40 različitih administrativnih, naučnih i restauratorskih odeljenja.
Vatikanske muzeje je 2022. posetilo 5.080.866 osoba, 215 odsto više nego 2021. godine, ali i dalje ispod posećenosti pre Kovida. Oni su zauzeli drugo mesto na Listi najposećenijih muzeja umetnosti u svetu, posle Luvra.
Ukupno postoje 24 galerije ili sobe, a Sistinska kapela je poslednja posećena prostorija u Muzeju.
Kupite kartu za muzej ovde.
